Tom Clancy’s Ghost Recon: Wildlands recenzija

Slobodno možemo reći da je ovo igra koju smo iščekivali dugo, preko closed bete te open bete do konačnog proizvoda koji je ljubavni miks The Division-a i Far Cry-a. Serijal Ghost Recon nije izlazio još od 2012. godine, a i tada je bila jedna tipična pucačina iz trećeg lica kroz koju se skroz linearno napredovalo, misiju po misiju, totalno po scenariju i režiji developera. Ali ne i sada. Ovog puta igra je smeštena u otvoreni svet jer je to bio jedini način da se ova igra probudi iz petogodišnjeg sna i razbije monotonija linearnosti koju su imali prethodni delovi.

Priča u Tom Clancy igrama već ide po nekom ustaljenom šablonu, neka zemlja u svetu je na ivici propasti, kriminal ima glavnu reč, a jedina nada za slobodu je intervencija nekih vojnih specijalnih elitnih jedinica.  Da da znamo, već viđeno. Radnja Wildlandsa se odvija u Boliviji. Vlada koja nema uticaja, siromašno stanovništvo, a sve to dovodi do dolaska najvećeg južnoameričkog narko kartela – Santa Blanca. Nastao je veliki teror nad narodom, a amerikanci su na cedilu ostavili pobunjenike pod vođstvom Pac Katari-a. To sve traje do trenutka kada je ubijen DEA tajni agent koji je bio duboko infiltriran u sam kartel. Tu na scenu stupaju “duhovi”, specijalna elitna jedinica plaćeničke američke vojske koja potpada pod onaj neformalni deo vojske koji funkcioniše po sistemu a ne ne, ne znamo mi ko su oni, u slučaju da dođe do nekog s****, khm khm sukoba, da, sukoba.

Ogroman svet, OGROMAN!!!

Na samom početku vaše avanture dočekaće vas ogroman svet koji je podeljen na čak 21 regiju. S obzirom da je ovo jedan od najambicioznijih projekata Ubisoft-a, kad kažemo ogroman mislimo OGROMAN!!! Ovakva veličina sveta do sada nije bila viđena u Ubisoft-ovim igrama, jedino možda može da se poredi sa svetom The Witcher 3 igre. Osim ogromnog sveta, glavni adut ove igre je sloboda u izvođenju misija. Kako i na koji način ćete pristupiti misijama i čišćenju regija je totalno na vama. Možete svemu pristupiti u klasičnom Rambo stilu, ja sam najjači i ništa mi ne možete, ili u stilu Splinter Cell igara, potpuno taktički, stealth pristup gde niko nikad neće ni saznati da ste bili tu. U slučaju da ste igrali betu, prvih 6 misija će vam biti totalno poznate, a posle toga je izbor na vama u kom pravcu ćete krenuti, pošto igra ne nudi niti jedan pokazatelj gde bi trebalo krenuti. Kako smo već naveli da svet ima 21 regiju, nemojte se brinuti, niti jedna nije ista, zato smo na početku naveli da svet podseća na The Witcher 3, sve je raznoliko, svaka regija ima nešto jedinstveno i ne ponavlja se ništa u nekoj drugoj.

Ghost Recon Wildlands recenzija Ghost Recon Wildlands recenzija

Misije unutar regija su podeljene na 6 glavnih i ne postoji redosled po kome ih morate izvršiti, a uz tih 6 glavnih uvek su prisutne i sporedne misije. Sporedne misije vam donose nova oružja, delove za oružja ali i pomoć pobunjenika u toku igranja; postoje čak i tajna dokumenta koje otkrivate. Za svaku regiju je potrebno oko pet sati igranja za prelazak svih glavnih misija uz po koju sporednu, a ako ste baš takav tip igraša da čistite sve pred sobom onda će vam biti potrebno još sat-dva po regiji. Pomnožite to sa 21 regijom i dobićete dosta sati zabave!!! Sjajna stvar u Wildlandsu je i to što smo imali utisak da regije koje se smenjuju izgledaju sve lepše i lepše. Predeli koji obiluju šumama, rekama i jezerima, iza svakog ćoška se krije pejzaž kao sa razglednice.

Ghost Recon Wildlands recenzija

U igri imamo 27 zlikovca, svako od njih vlada nekom regijom u igri, njih trebate uhvatiti žive ili mrtve. Mete su podeljene u četiri kategorije od kojih svaka ima tri ranga. Prvo sređujete tzv. buchone, a zatim underbossa i na kraju glavnog boss-a regije. Ukupno to iznosi oko stotinak misija sa desetak varijacija – počisti regiju, uništi nešto/ukradi nešto/hakuj nešto/obrani nešto, ispitaj/spasi/otmi nekoga i tome slično. Nije da raznovrsnosti nema, ali na stotinu misija to znači da ćete svaku tu stvar raditi minimalno deset puta. I to samo za glavne misije. One sporedne su još i gore jer ih oko šest vrsta, ukradi vozilo/helikopter/cisternu sa gorivom/medicinsku pomoć/komunikacionu opremu/itd., a nemaju nikakvu priču nego služe samo za prikupljanje resursa i napredovanje u samoj igri. Ovaj sistem je u potpunosti preslikan iz Far Cry serijala, gde je bilo najbolje prvo prikupiti sve kako bi izgradili veštine za lika u igri i zatim krenuli na glavne misije, te je poželjno isto uraditi i ovde jer će neke misije od vas zahvtevati bolja oružja ali i fizičke osobine.

Ghost Recon Wildlands recenzija

Gameplay mehanika je dosta slična The Division igri, preglednost pogleda iz trećeg lica i korisno nišanjenje iz prvog lica. Smena ovih modova je skroz fluidna i deluje prirodno, a nišanjenje iz prvog lica je opciono, može se namestiti da sve bude iz trećeg lica, nama je eto bilo preciznije nišanjenje iz trećeg lica. Način na koji vas mehanika igranja „ograničava“ prilikom kretanja, karakterističan stil trčanja, strafe prilikom nišanjenja, nemogućnost skakanja i naglo okretanje lika je manje više odbojno za mlađe igrače u početku, ali kasnije sve dobije svoj smisao i razlog zbog čega je baš tako moralo biti. Igra vuče stealth mehaniku iz svojih korena i takav stil igranja je poželjan, no sloboda igranja dozvoljava bilo kakav pristup izvršenju misija. U tome će vam pomoći vaš tim “duhova” koji se sastoji od tri AI igrača koji poprilično dobro obavljaju svoj posao i ne srljaju u napad dok vi to sami ne uradite ili im ne zadate komandu za to. Istraživanje i markiranje neprijatelja dronovima ili dvogledom, sinhronizovana ubistva, simultano čišćenje baze, osluškivanje neprijatelja, praćenje njihovih položaja i planiranje napada uz glasovnu komunikaciju, sve su ovo stvari koje vam daju utisak da ste baš vi deo tog specijalnog tima koji je u Boliviji samo sa jednim ciljem, naći i ubiti El Sueño-a, osobu na vrhu Santa Blanca kartela. Ako Ai igrače zamenite svojim drugovima i igrate u co-op modu, igra dobija potpuno drugu dimenziju, najbitnija je organizacija, nije loše igrati ni sa AI timom, ali je svakako zabavnije igrati sa živim saigračima jer će verovatno pričati bolje viceve nego što to rade AI igrači. A sigurno će imati i bolje provale, pošto AI tim, a i sam vaš igrač često voli da koristi reč – shitballs! Samo vas molimo da nikako ali nikako ne igrate u public co-op modu, možda će vam se za saigrača pasti jedan normalan, ali ostala dva će leteti kao mušice bez glave, džabe ćete se nervirati, propadaće misijie koje morate ponoviti posle.

Uživajte u fenomenalnim predelima Bolivije

Igra dobija potpuno novu dimenziju ako igrate u co-op modu sa tri saigrača

Sistem napredovanja samog igrača nije kao u The Division, već je malo prostiji sistem. Nije bitno da li imate što više ubistava, već što bolju taktiku prilikom igranja jer onda dobijate više SKILLS poena koje posle koristite za napredovanje lika u raznim kategorijama od fizičkih sposobnosti, eksplozivnih naprava, ranih gedžeta i oružja. Prelaženjem sporednih misija dobijate dodatne resurse koji su vam potrebni za otključavanje pojedinih skills-ova. Ovde ima dosta nelogičnosti, recimo tokom igre nailazite na razne resurse koje tagujete napravama za praćenje koje kasnije pobunjenici skupljaju a vama idu poeni za napredovanje. Ne pitajte kako će medicinska pomoć koju dostavite pobunjenicima vama pomoći da otključate veštinu dužeg trčanja, ali eto to je ovde normalno da je tako. Postoje još neke stvari koje se kose sa realnošću. Primera radi u jednoj misiji je potrebno špijunirati nekog lika i snimiti razgovor, kako ćete to baviti je na vama, bitno je samo da vas niko ne vidi inače propada cela misija, nema veze ako vas vidi jedan neprijatelj koji je u nekom ćošku i koga niko ne vidi, vi ga “smaknete” iste sekunde, svi ostali se stvore na vašu lokaciju u sekundi i propada cela misija; dok recimo selektivno pobijete sve stražare i neprijatelje u toj misiji i snimite razgovor, misija je uspešna, a to što iza vas ima pun kamion mrtvih neprijatelja nema veze, to neće nikome biti sumnjivo kasnije.

Ghost Recon Wildlands recenzija

S obzirom da je mapa ogromna i da su nam na raspolaganju razna vozila, od raznih automobila, kamiona, motora, do helikoptera, brodova i čamaca, ovo je možda i najdosadniji deo igre, smor dok se ode do željene lokacije. No, u tu svrhu postoji fast travel sistem do prve vaše bezbedne baze, pa odatle posle možete i pešaka ili lepo “krosericom” kroz šljivike i livade, ovaj, polja koke u ovom slučaju. Barem su lokacije vrhunski odrađene pa uživate u pogledu dok se vozikate ili letite. Da li smo spomenuli da imate i padobran? Pa da, možete se spustiti sa neke visoke litice ili skakati iz helikoptera pošto je mehanika upravljanja istim malo naporna, pa je lakše iskočiti iz istog nego uspešno sleteti njime. Još jedna smorna strana vožnje je radio u kolima, mislim nije to toliko loše, koliko je smešno kako su odrađeni ti razgovori voditelja i narko bossova, pošto oni radio koriste u svrhu propagande. Sreća pa može da se isključi. Kako je ta vizuelna strana odlično odrađena toliko je loše propraćena zvučnom, izlizani fazoni, pro-amerikanizam i slične fore. Za ovakav projekat, moglo je to bolje Ubisofte, moglo je i bolje!

Najveće razočaranje verovatno je glavni negativac El Sueño

Najveće razočaranje verovatno je glavni negativac El Sueño, koji je imao potencijala ali nije pravilno iskorišćen. Ako ste gledali seriju Daredevil, on je bukvalno odrađen po liku Kingpin-a, samo što je realizacija propala. Ovo što će sada uslediti je spoiler pa slobodno preskočite iduću rečenicu ako to želite, ali mislim da zaslužujete to unapred znati. Kroz čitavu igru cilj vam je doći do El Sueña, kosite sve pred sobom, lomatate se po planinčugama, mažete se u raznim močvarama, a onda kada dođete do njega igra se završava bez nekog završnog obračuna, što je valjda veće razočaranje od finala kakav je imao The Division.

ZAKLJUČAK

Još od closed bete smo pratili razvoj igre i možemo slobodno reći da je ona potpuno opravdala naša očekivanja. Igra pruža dosta sati zabave, a najbolji aspekt cele igre je svakako njen raznovrsni svet i što je na samom igraču ostavljeno kako će doći do cilja. Bilo da li želite da igrate solo i da se izgubite u lepotama virtuelne Bolivije ili preferirate da igrate u društvu saigrača, ovo je onaj tip igre koju jednostavno morate posedovati. Neke stvari u samoj igri ne deluju realno, ali nakon svega ovo je samo igra, bitno je da je zabava zagarantovana, ako progledate kroz prste tim stvarima, čeka vas odlična avantura.

OCENA

Priča - 6
Gameplay - 8.5
Atmosfera - 8.5
Replayability - 7.5

7.6

/10

Igra pruža dosta sati zabave, a najbolji aspekt cele igre je svakako njen raznovrsni svet i što je na samom igraču ostavljeno kako će doći do cilja. Bilo da li želite da igrate solo i da se izgubite u lepotama virtuelne Bolivije ili preferirate da igrate u društvu saigrača, ovo je onaj tip igre koju jednostavno morate posedovati.

User Rating: 4.1 ( 2 votes)

Ne propustite

Mass Effect Andromeda recenzija

Mass Effect Andromeda recenzija

Pre 5 godina završili smo epsku trilogiju svemirske opere čiji je prvi deo svojom pojavom …

Jedan komentar

  1. kao da su me culi

    “The 3.0 update changes some of the dialogue between characters and chatter heard over the radio–you should hear fewer repeated lines now.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *