Kupovina igrica vs piraterija – pomodarstvo vs racionalnost

Prošlo je vreme kada smo jednu istu igricu igrali danima, kada je najveća prednost bila njena ponavljajuća igrivost – replayability. 

Nema više toga, bar ne za većinu novih naslova, sada lepo pljusneš 40-50 evra sa mamine ili tatine kartice Gejbu Njuvelu sa njegovih 140 kila žive vage i posle 4 dana kad je pređeš moraš da čekaš naredni prvi u mesecu da opet uzmeš nešto.

Samo gledanjem u ovu sliku mi je skinuto 10 evra sa računa.

To je sa poslovne tačke potpuno razumljivo, jednom se Nokia zeznula da napravi 3310 i Mercedes da napravi 124 pa da ne prodaju ništa novo po 10 godina. Isto je i sa izdavačima igrica, njih zanima obrt, da mogu iz godine u godinu da ti prodaju “nov” naslov. Mislim, taj “novi” naslov će imati 4 sata igrivog materijala i 22 sata animacija, ali koga briga, ti ćes na Steamu da lupaš SSove i da ih kačiš na fejsu da svi vide.

Nekada je bilo impresivno imati svoj “man cave” sa svim vrstama konzola i svim različitim naslovima i ja to poštujem i ljubomoran sam što ja to nikad nisam imao, jer mi moji nisu davali, već sam morao da treniram tenis umesto da se igram i sad to sve kompenzujem pisanjem o igricama – vidiš li tata šta si uradio od mene zato što nisi hteo da mi kupiš Kavasaki igricu sa Sega Mega Drive 2!?

Ali u to vreme ti je trebalo mnogo da pređeš neku igricu, bilo je manje izdavača i manje naslova pa je onda i bilo normalno da imaš svaku igricu koja je izašla te godine. Takođe su bile i jeftinije pa je sve to bilo mnogo podnošljivije. A iskreno nikada neće ovo izgledati impresivno koliko i ovo

Da, opametili su se ljudi koji prave igrice, samo su im pare bitne, razvući će igricu na 1000 nastavaka samo da bi zaradili što više love. Isporučiće je sa bagovima, prodavaće DLCeve i sve ostalo, a mi ćemo lepo da trošimo ili ćemo da:

Piratizujemo

Odmah da se razumemo, ovo nije javni poziv da se nikad ne kupi nijedna igrica , kupim i ja kad kad neku, ali pisaću dole na šta treba da se troši lova.

Ovo je samo tekst koji nudi alternative trošenju para na gluposti kao što je Assassins’s creed recimo. Franšiza koja je mnogo obećavala i onda izgubila MOJO u nekom momentu i sad je ljudi igraju na silu, samo da bi videli šta će biti sa pričom do kraja. Ja sam posle trojke prestao da je igram i gledao walkthrough-ove na YT samo da bih ispratio priču.

Ali nisu sve igrice single player avanture ima i onih koje možete da uključite i jednom u godinu dana i da vam bude zanimljivo, to su igrice koje imaju igrivost i za takve igrice vredi dati novac.

Sve multiplayer igrice i RPG gde izbaciju često nove patcheve vredi kupiti. Pričam o igricama kao što su CS 1.6, CS:GO, Diablo 3… Ja sam sve ove igrice kupio, ukupno sam dao plafon 70e za sve 3 i kad god ih uključim vredi svaku paru, jer budimo realni, nikada vam se neće desiti da igrice čija je najveća snaga priča kao recimo Batman ili AC uključite kroz dve godine samo da se podsetite toga i toga.

Nema šanse.

Nakon što ste završili priču prestaje da bude zanimljivo, jer je veći deo igrice prazan hod, kretanje po mapi od mesta do mesta i cutscenes. Dakle za te naslove nemojte baciti pare, nego lepo se obratite starom drugaru torentu i to je to.

Još jedna stvar na koju ne treba bacati pare-mikrotransakcije.

Da li zaista treba da pričam o tome koliko je nebulozno kupiti drugačiji šešir ili patike za lika?

Dajte ljudi molim vas!

Isplati se platiti hero pack za recimo Paladins ili Smite, jer za zaista smešan novac dobijate sve sadašnje i buduće heroje, a Hi-Rez ima odličnu praksu da izbacuje OP heroje kada ih prvi put uvede u igricu, ako nemate golda ili gemova kod sebe onda ćete gledati kako vas neko dominira tim istim likovima. Ali to su takođe igrice koje možete uključiti jednom u godinu dana i da vam bude zanimljivo i onda je to dugoročno zaista isplativa investicija.

Ovaj tekst je možda više namenjen strancima, jer oni imaju para i nemaju mozga pa kupuju original naslove. Mi na ovim prostorima već uglavnom piratizujemo, ali ako planirate da kupite neku igricu samo razmišljajte šta dobijate za uloženi novac.

Ako je odgovor: “Jedan vikend zabave” mogu da smislim bar 8 boljih načina da se potroši 60e i da se provedete bolje!

Ne propustite

Tom Clancy’s Ghost Recon: Wildlands recenzija

Zamislite igru koja je open-world tipa, koja je The Division, a nije, koja je Far Cry, a nije, pa da, to je Ghost Recon Wildlands!!!

2 KOMENTARI

  1. Sve sve ali gde udari na Betmena bre… No ajde razumem, svako ima neke
    svoje afinitite, ukusi su razliciti a nismo ni svi isti, nema tu
    rasprave. Zanimljiv tekst zaista
    Realno stanje kod nas je to da je
    piraterija osnovni izvor igara, rasli smo sa time i to nam je
    “normalno”, ali moze se odvojiti po neki dinar za kvalitetne naslove
    kada se naleti na snizenje cena

  2. Odličan članak, ali, ima jedna stavka gde se ne slažemo:

    “jer budimo realni, nikada vam se neće desiti da igrice čija je najveća snaga priča kao recimo Batman ili AC uključite kroz dve godine samo da se podsetite toga i toga.”

    Svake godine dobijem želju da po jednom obrnem celu Mass Effect trilogiju, gde utrošim 100 sati praveći potpuno drugačije izbore ili opet one stare. Od kvaliteta igre zavisi, ali opet, preciznije bi bilo reći “od igrača zavisi” da li neka igra ima replay value.

    Što se opisa današnjeg stanja tiče, svaka čast, ni sam ne bih bolje sročio. Još jedno zlo koje stavljam uz mikrotrazakcije je kada svaki izdavač/razvojni tim pravi svoj zatvoreni ekosistem, koji rezultuje da, npr. i posle 7 godina ne mogu da kupim kompletnu ediciju drugog Mass Effect-a, nego moram DLC-eve posebno sa Origin ili (u najgorem slučaju) BioWare prodavnice.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.