Da li ste hardcore ili casual gamer i zašto ne znate šta ovi termini znače

U prošlom tekstu sam se malo dotakao teme igrivosti današnjih igrica i kako smo nekada provodili nedelje uz jedne te iste naslove.

Tada se stvorio termin hardcore gaming-a koji se u nekom obliku koristi i danas. Tada je to bio termin za ljude koji uspešno prelaze novoizašle naslove. A danas – za ljude koji mnogo igraju igrice 🙁

Ako su svi koji igraju igrice hardcore, onda niko nije hardcore. Mene ovo vređa, jer sam ja bar 3 dana godišnje hardcore gamer i hoću kao takav da se razlikujem od svih koji igraju Clash of Clans i ostala zatupljivanja mozga.

Hajde onda da napravimo novu podelu da bi tekst imao smisla i da bih ja mogao da  nastavim sebe da zovem hardcorom – šalim se, i posle podele ću biti obični casual.

  • Casual su svi oni ljudi koji povremeno igraju igrice, vole sve da probaju, imaju prosečno znanje i veštine iz naslova koje igraju.
  • Hardcore su svi oni koju svaku igricu koju igraju znaju do tančina, ako je competitive u samom su vrhu, neretko strimuju preko twitch-a ili youtube-a, dakle harcore gejmeri niste vi, a nisam ni ja.

Takođe ako igrate Pokemon Go ili bilo šta preko mobilne platforme niste čak ni gejmeri, ako to do sad nije bilo jasno.

Ono što rade WoW igrači recimo sa raznim “World first” ili razni Diablo 2 speed runner-i jeste hardcore. Zahteva mnogo igranja i veštine.

Svi LoL, Dota2, Smite i ostali MOBA takmičari su takođe hardcore (ljudi su milioneri od igranja igrica, šta ste mislili da će da budu?)

O CS-u da ni ne pričam, to su ljudi koji su, uz Quake, gejming podigli na nivo popularnosti na kome je sad.

Da danas zaista ima mnogo igrica koje zaista vrede kupiti i igrati mnogo, uglavnom su svi hardcore gejmeri baš iz tih franšiza, mnogo igrica ima takmičarsku crtu i developeri ponekad ni ne znaju sve mogućnosti svog proizvoda, već su upravo igrači ti koji ih otkriju kasnije.

E-sports će sigurno jednog dana postati Olimpijska disciplina, u Norveškoj već imate E-sports kao izborni predmet umesto fizičkog vaspitanja, jer zašto bi mogao da dodirneš prste na nogama kada možeš da “trsiš pilištorci

Dakle izbor da se bude hardcore je veći nego ikada, da li to automatski znači da ste hardcore ako igrate neki od gore pomenutih naslova?

Naravno da ne znači.

Takođe nemojte da pijete svaki put kada pročitate gejmer ili hardcore, nećete stići do kraja teksta.

Gospodin čovek!

Ja igram dosta ovih naslova, čak sam zagazio i u MMO RPG žanr preko SWTOR-a, ali sebe ne smatram hardcore igračem.

Ne računajući igrice koje se brzo prelaze i koje jasno PIRATIZUJEMO, ove igrice su uglavnom jeftinije (Counter-strike) ili besplatne sa mikrotranskacijama ili mesečnom pretplatom (LoL, Smite, SWTOR)

Ali njihova najveća prednost je što uvek ima nešto da se radi.

I dok ćete nastavke prvih da kupujete jednom godišnje, ove druge će vas držati zalepljenim za stolicu mnogo nakon instalacije.

Jasno je dakle da moramo mnogo igrati da bismo bili hardcore, da li to onda znači da smo hardcore SAMO ako igramo jednu te istu igricu mnogo?

Da li su katolički sveštenici dobre dadilje?

Naravno da ne!

Sada je lako, uključiš youtube, nađeš informaciju, primeniš je – igraš. Ali time nemaš veliku veštinu i dok možda mnogo igraš ti nikako ne doprinosiš razvoju te igrice ili tog žanra.

Bolje pitanje ovde bi trebalo da bude da li opšte vredi posvetiti toliko vremena igricama?

Da li je bolje biti casual ili hardcore?

Na zapadu ljudi i levo i desno napuštaju poslove i fakultete da bi se takmičili i/ili strimovali njihov omiljeni naslov.

Ali na našem potručju je to mnogo manje popularno, mi definitivno kasnimo minimum 3 ljudske dakle 12 internet godina za svetom (1 ljudska godina = 4 internet, jer je opšte poznato da na internetu vreme prolazi mnogo brže)

Za početak internet konekcija je loša. Pa tu su i slabe plate za dobre računare.

Strimer mora da strimuje svaki naslov u minimum 1080p na 60fps.

To zahteva i mnogo vremena, svakog dana mora mnogo da se strimuje i budite spremni da vam publika u prvih godinu do dve bude od 0 do maksimum 100 ljudi. Ovo je prosto rečeno – posao sa punim radnim vremenom.

Morate da imate svoj youtube kanal, društvene mreže, da pišete po forumima, stalno testirate nove patcheve, buildove, da budete autoritet u svojoj sferi.

I pored svega toga, uspeh nije zagarantovan, može se desiti da igrica za koju se opredelite bude nepopularna ili da je konkurencija jaka. Šta vi novo donosite na sto osim vašeg glupog Telekom interneta koji pukne svaki put kada se neko javi na fiksni ili sleti ptica na drvo, u susednom gradu?

Dakle odgovor je jednostavan:

Biti casual je manje stresno, jeftinije, a i zabavnije.

A nije li svrha svega da se dobro zabavimo? Ja se zato nikada ne vređam kada me neko nazove filthy casual.

 

Ne propustite

Tom Clancy’s Ghost Recon: Wildlands recenzija

Zamislite igru koja je open-world tipa, koja je The Division, a nije, koja je Far Cry, a nije, pa da, to je Ghost Recon Wildlands!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.